Zašto su oni mene prestali voljeti, još mi nije jasno ?
Ja sam jedan mali, crni ostavljen pas. Lutalica.
Nekada sam imao svoje ljude i svoj dom.
Tome svjedoči “ogrlica”, trag lanca na mom vratu.
Kažu da to i nije neki život, biti na lancu, ali ja za bolje nisam znao i bio sam sretan. Volio sam svoje ljude.Zašto su oni mene prestali voljeti, još mi nije jasno. Nisam glasan, evo ni ne pamtim kada sam zadnji put lajao.
Nisam radio nered, pa i kako bi, na par metara lanca. Neznam. Vjerojatno sam im dosadio. Sada živim pokraj kontejnera, u jednom malom selu, u jednoj maloj uličici, nasuprot jedne velike kuće s velikim prozorima.
U toj velikoj kući, pola dana provede jedna mala crna teta. Obećala mi je pomoći pronaći dom.
Volim tu veliku kuću jer kad ljudi izađu iz nje, daju mi papati. Zanimljivo, ljudi inače ne vole lutalice, ali ovi ovdje su dobri.
Svaki dan mi netko da papati ali nitko me ne vodi kući.
Svi su dobri a mala teta mi je postala skoro pa prijatelj.
Pošto mi ne zna ime, zove me Miran a nekad još kaže Mišmali, Nebojse, Malicrni. Kaže mi, Mirane, uzela bi te k sebi ali ne mogu jer imam Neru a ona ne podnosi druge pse, ni mace, ni nikoga osim ljudi. Kakav je to pas koji ne voli druge pse!?
Al dobro. Kako mi ljudi donose papati, tako ponovno raste moja vjera u njih. Dobro, još nismo došli do toga da dopustim da me netko dira, osim maloj crnoj teti, njoj da.
Ona ima lagane pokrete pa me ne plaši.
Volim kad se napapam, onda se izvrnem na leđa i mašem nožicama po zraku. A ona me gleda kroz velike prozore,velike kuće,preko puta.
Danas mi je baš sretan dan.
Tri puta su mi donijeli papati, igrao sam se sa djecom i slikali me. Kaže mala teta da će slike biti na stranici divnih ljudi koji se bore za ovakve kao ja, da će me vidjeti puno ljudi i da će me možda netko poželjeti.
Živote, čudo mi pokloni!
Najviše vremena provedem drijemajući na suncu i maštajući o domu i ljudima koji će me voljeti, kojima ću biti poseban.
Ja, običan mali crni pas bez imena. Lutalica bez adrese.
Bez ikog svog.
Zato sam odlučio napisati svoju priču, u nadi da ću pronaći dom i svoje ljude.
Obećavam ljubav i vjernost do kraja života!
Još vas molim, djelite moju pričuu, tko zna možda vaš šer meni donese dom.
Sve vas ljubim i pozdravljam!”
— s Sandra Škoro Božić.
